Pančićeva omorika

Lokacija atrakcije na mapi?

Smeštaj

vila-marijana

Vila Marijana

Pregledi479

vikendica-miso

Vikendica Mišo

Pregledi2407

adamov-konak

Adamov konak

Pregledi2067

apartman-vrelo

Apartman Vrelo

Pregledi1147

vila-bajka

Vila "Bajka"

Pregledi2504

vikendica-sofija

Vikendica "Sofija"

Pregledi3321

planinsko-selo

"Planinsko selo"

Pregledi1688

vikendica-miki

Vikendica Miki

Pregledi2666

2555

Pančićeva omorika

Pančićeva omorika je najpoznatiji srpski endem i jedan od najlepših četinara Evrope. Ovaj četinar iz roda smrča ostatak je drevne tercijarne flore Evrope koja je opstala samo u srednjem toku reke Drine i preživela ledeno doba. Njeno prvo klasično nalazište je na Zaovinama, na planini Tari koja je upravo zbog ove činjenice postala čuvena medju botaničarima i prirodnjacima širom sveta. Takođe, Pančićeva omorika jedan je od osnovnih razloga za proglašenje Nacionalnog parka Tara na ovom području.

Omoriku krasi ima pravo i vitko stablo sa piramidalnom krošnjom. Visina koju moye da dostigne je 40 m, a debljina prečnika je do 60 cm. U 30 godini života cveta i to od marta do maja ,a ljubišaste šišarice se javljaju pri vrhu krošnje u jesen iste godine. Frekfencija plodonošenja je od 3 do 5 godina. Dosadašnja bio-ekološka istraživanja ove vrste pokazuju njenu široku ekološku amplitudu što je preporučuje za primenu u hortikulturi.

Godine 1855. Josif Pančić je prvi put cuo da u Zapadnoj Srbiji postoji posebna vrsta četinara - omorika. Deset godina kasnije je dobio dve njene grane. Trebalo je da prođe još deset godina da na planini Tari, u zaseoku Ðurici, 1. avgusta 1875. pronađe do tada nepoznati četinar - omoriku koja je po njemu dobila ime - Pančićeva omorika (Picea omorika (Pancic) Purkyne). Tokom svoga višegodišnjeg rada otkrio je 102 i opisao oko 2.500 biljnih vrsta. Josif Pancic 1888.god. sahranjen je u sanduku načinjenom od Omorike na vrhu Kopaonika koji po njemu nosi i ime – Pančićev vrh.

Ostavite utisak
Ocena usluge: 1 2 3 4 5